О књизи: 2024 / Током све три недеље нашег боравка на турском тлу, никада се нисмо прали под топлим тушем, а генерално смо имали среће довољно да само уронимо у Средоземно море након две недеље нашег путовања. Тамо, у Кушадасију, први пут смо се истуширали хладном водом право на улици пред неколицином људи. Наши стари бицикли имали су тешке руксаке, и као резултат тога су се тако често и јако ломили да смо сатима поправљали и једва смо могли да идемо напред. Поквасили смо се на киши, а ноћу смо се смрзли у шатору. А у неким тренуцима долазило је до очаја. А онда су ми одједном почеле да се допадају потешкоће и то је почело да ме јако узбуђује. Морали смо бити лукави, преварити и красти, јер смо имали мало новца. Ово смо на крају морали скупо да платимо - на крају смо опљачкани. Понекад смо се губили, а тада нисмо имали мобилне телефоне. Па ипак, стално смо имали среће, и изашли смо неповређени».